Прослављена Ресавска школа (Ресавска књижевна и правописна школа), била је највећа, најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутијих у Европи.

 

Основао ју је деспот Стефан Лазаревић под окриљем зидина његове задужбине, манастира Ресаве (Манасије), а њено руковођење поверио Константину Филозофу, ученом бугарском емигранту, познатном управо по житијама деспота Стефана.

ЗАШТО?

ЈЕ ОСНОВАНА ,,РЕСАВСКА ШКОЛА“

Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности, и да се учини темељита измена дотадашњег правописа.

Исписивање руком било је у деспотовом времену једини начин израде књиге. У подељеном послу, добро увежбани монаси, препознатљивим стилом, остваривали су врхунски квалитет преписа. Све рукописне књиге изашле из ове радионице имале су исту концепцију. Носиле су печат Ресавске школе који је био потврда да је реч о изванредном препису ресавских преводилаца и преписивача чији је рад био цењен све до краја XVII века.

Какав је углед уживала “Ресавска школа” може се видети из записа једног хиландарског калуђера из 1667. год, где стоји да се не мења у његовој књизи ништа јер смо преписали од добра извода од старих преводилаца Ресавских који су без мане.

Иако је постојала свега десетак година, до Деспотове смрти 1427. године, због огромног значаја који је имала и ван граница Србије, остала је угледан споменик у историји наше културе.

У петовековном ропству под Турцима, српски народ је сачувао свој језик захваљујуци раду и утицају “Ресавске школе”.

ЗАШТО?

ЈЕ ОСНОВАНА БИБЛИОТЕКA ,,РЕСАВСКА ШКОЛА“

Оснивање библиотека доприноси образовању, култури и друштвеном развоју, нуди приступ знању и ресурсима који су од виталног значаја за развој сваког друштва.
Библиотека у Деспотовцу је центар који шири културу и распламсава жељу за знањем њеним суграђанима.

УПОЗНАЈ БИБЛИОТЕКУ

ПОТРАЖИ НА ПРАВОМ МЕСТУ ПРАВИ НАСЛОВ


ОПШТА ЗБИРКА

Фонд монографских публикација чине 52510 јединица у Деспотовцу, 14779 у одељењу (огранку) у Ресавици, из свих области људског стваралаштва.

Књиге су смештене по УДК систему. Приступ фонду је већим делом слободан и могу се читати ван библиотеке. Око 20% књига смештено је у завичајно одељење и референсно одељење и могу се користити у читаоници.

Посебно формиран и физички одвојен је фонд серијских публикација, броји 1709 јединица, може се користити у библиотеци.


РЕФЕРЕНСНА ЗБИРКА

Збирку чини око 1000 наслова (речници, енциклопедије, лексикони, приручници, биографије, дела из области језика, историје, религије, архитектуре, филозофије, ликовне културе…). Фонд је од велике користи свима који се баве истраживачким радом, пишу семинарске и дипломске радове, постдипломцима као и онима који желе проширити знања из различитих области људског стваралаштва.

Књиге су смештене по УДК, затворен је приступ и коришћење је могуће само у просторијама Библиотеке.


ЗАВИЧАЈНА ГРАЂА

Завичајну грађу Библиотеке чини богата збирка књижне и некњижне грађе која се прикупља од 1981. године. Збирка располаже са неколико стотина издања историографског карактера која  се тичу општине Деспотовац и околине. Такође, у овом фонду се чувају  стотину до сада објављених издања Народне библиотеке “Ресавска школа”, као и бројне поклон књиге познатих и мање познатих аутора.

Завичајну збирку чине – Старе књиге и Ретке књиге.


ДЕЧЈИ ФОНД

Има око 7.000 књига (5.000 наслова). Међу њима најзаступљенија је дечја белетристика, школска лектира, али садржи и доста сликовница, књига из научно-популарне области, стрипова. Смештај књига је по УДК систему , слободан приступ и могу се читати ван библиотеке.


ФОНД НЕКЊИЖНЕ ГРАЂЕ

Осим периодике (листови дневне штампе и часописи), Библиотека располаже и богатом збирком тзв. некњижне грађе коју чине преко 10.000 библиотечких јединица. Најзаступљенија је фотографска грађа, потом пропагандни (позивнице, плакати и каталози), рукописни и картографски материјал, документалистика, музикалије,стенографске белешке, скупштинска документа, електронски записи на ЦД-у, ДВД-у и другим медијумима.

Библиотека располаже колекцијом слика, скулптура, машина (апарата) и употребним предметима који су коришћени у ранијим периодима бављења библиотечком и административном делатношћу. Фонд је у затвореном приступу и користи се искључиво у библиотеци, дигитализација ће омогућити чување оригинала и већу доступност фонда.